9. Дечји позоришни фестивал Позориште Звездариште, 15 - 21. април 2011.
Српски | English  
 
 

Момчило КовачевићРЕЧ СЕЛЕКТОРА

ЗАСВЕТЛИМО ДО ЗВЕЗДА!

38 позоришта, из седам држава ( Босна и Херцеговина, Италија, Мађарска, Словенија, Србија, Хрватска, Црна Гора), са 43 представе из 27 градова (Бугојно, Будимпешта, Београд, Бјеловар, Загреб, Зрењанин, Јагодина, Карловац, Крагујевац, Крушевац, Лазаревац, Лакташи, Леће, Љубљана, Марибор, Мостар, Ниш, Нови Сад, Подгорица, Приштина, Ријека, Сарајево, Славонски Брод, Смедерево, Сплит, Суботица, Угљевик) пријавило се за учешће на 9. позоришни фестивал "Позориште Звездариште". Неки ће с правом питати, како је могуће издвојити само једну четвртину од целог и рећи: "ово је целина". Строги естетски аршин у рукама вашег, да кажемо, праведног селектора, одмерио је све представе и, уз много личних детињастих питалица, у званичан такмичарски програм 9. фестивала Позориште звездариште, иако је осиромашени буџет био предвиђен за 12, уврстио 14 представа! Па, нека победе најбољи.

У години светлости и зеца, све имајући пред очима маскоту овогодишњег Звездаришта, Свица, чији спирални лет ка звездама нас подсећа на то да свако у себи треба да пронађе бар по једног мало свица чију ће светлост поделити са другима, одабране су и представе. Њихов заједнички именитељ је да разрешење и у најкомпликованијој, најчудеснијој, најстрашнијој причи доноси светлост изнутра. На пример, Царев славуј: Цар, отуђен од сопственог народа, у свој својој бахатости, пожели једног дана да песму славуја закључа између четири царска зида. У Кини, колевци бајки, важи конфучијанско схватање живота, да је унутрашња светлост духовних вредности најмоћнија сила и, сваки пут, кад наши лични свици излете из нас, не осветљавају само нас, него све око нас, па тако и кратковидог цара. У представи Ана и Миа гледамо мучну агонију јунакиње да преживи унутрашњи сукоб сила светлости и мрака као последицу болести анорексије и булимије. Добри Злоћко и Принц неваљалац, иако им је судбина доделила улогу негативаца, својом вољом , светлошћу у себи, постају добрице. Шта рећи за побеђено зло у Ивици и Марици (Јанко и Метка) или у Вештицама Роалда Дала... Ма, ко је тај који неће поверовати у музику светлости Моцарта, или у снагу Трапавог змаја? И Матилда, и Луња и Маза, кроз игру, исијавајући свице око себе, доводе нас до срећног краја, баш као и представе : Коњски зубић у нашега цара, Пластичне баште, Крава на мјесецу, Пао с крушке.

Прошле године сам хвалио глумце за децу, и то како у дечијим представама можете открити величанствени свет чисте глуме. Овога пута се дивим виталности дечијих позоришта да, и поред свих финансијских недаћа, економских криза, недостатку пажње културне јавности, стварају дела достојна поштовања најстрожих критичара и естета.

Позориште Звездариште, 9. позоришни фестивал за децу и са децом, нарочито са децом, обећава вам доживљаје пуне светлости, смеха, стрепње, љубави, пажње , топле загрљаје ако у души осећате зиму и, најзад, дружење са звездицама детињства. Дариваћемо једни другима свице и њихову светлост. Можда ћемо нешто и научити, ма, сигурно ћемо научити, ако ништа друго, бар да будемо бољи.

Упамтите, сваки пут, кад наши лични свици излете из нас, не осветљавају само нас, него све око нас. Нека победи светлост у нама!

Момчило Ковачевић